Ubacite deset evra

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur: • Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ... Na to će ministar: • Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu. Pandur odgovara: • Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

Pitaju Crnogorca: • Opišite sebe u dve reči! Crnogorac: • Lenčuga! • Ali, to je jedna reč ... • O tome ti pričam!

Zeka sakrije flašu votke ispod jele i napiše: • Ovo nije votka. Sledećeg dana vrati se pod jelu i vidi da nema flaše, a na papiru piše: • Jež je nije uzeo.

Predloži Lala Sosi: • Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća? • Može. A kako se to igra? • Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Kaže frajer Piroćanac: • Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ... A riba će na to: • Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Pričaju tri drugara i hvali se prvi: • Ja sam moju ženu poslao u Vrnjačku banju na sedam dana! Drugi kaže • Ja sam moju poslao na Kopaonik na deset dana! Treći kaže: • Ja, na žalost, nisam pri parama pa svoju jebem sam!

Pita baka, unuka: • Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući? • Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Rešava Zemunac ukrštene reči: Luka u Španiji, 7 slova? • Bojović.

• Vidimo se večeras ... • Ne mogu, imam smrtni slučaj! • Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro? • Umrla mi svaka želja da te vidim!

Zbog dobrog ponašanja pustili dvojicu pacijenata ludnice da odu na sahranu preminulog druga. Vratili se oni smoreni. Pitaju ih šta se desilo, a oni im odgovaraju: • Loša žurka, samo smo nas dvojica plesali.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...