Živi zid

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal? • Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

• Moj dnevnik ... Dan 1. Spremna sam za ovo divno krstarenje ... Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena! • Moj dnevnik ... Dan 2. Celi dan smo mirno plovili. Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova. Kako mi je divno počeo odmor! Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv. • Moj dnevnik ... Dan 3. Bila na bazenu, ronila i igrala golf ... Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima. Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra. Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac. • Moj dnevnik ... Dan 4. Bila sam u kazinu i dobila 110 eura. Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu. Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac. Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga. • Moj dnevnik ... Dan 5. Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu. Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac. Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila. Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod! Ostala sam skamenjena. • Moj dnevnik ... Dan 6. Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta! Tako sam srećna!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Molio Ciga Ciganku da mu da malo, a ona se nećka. Posle dugog uveravanja kaže on njoj: • Ajde, daj mi malo, daću ti mobilni. Razmišlja Ciganka i na kraju popusti, ipak je mobilni u pitanju. Posle završenog posla kaže Ciganka: • Ajde sada, daj mi mobilni. • Ma nema problema - reče Ciga - Piši: 062 ...

Kažu da je hodanje u snu vrlo opasno. To znači da ja svakog jutra rizikujem život dolazeći na posao.

Došao lik u biblioteku i kaže: • Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu. A bibliotekarka će: • Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor: • Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan? • Ma ćuti, crkla mi mačka. • Crkla? Kako, bolan, crkla? • Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ... • E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o! • Nije crkla kad sam je kupao ... • Nego? • Kad sam je cedio ...

Ako misliš da se svet vrti oko tebe, ... lezi i spavaj, sigurno ti je nizak pritisak!

Cvrčak kresnuo bogomoljku i posle seksa kaže: • Bilo je ekstra, iako znam da ćeš da me pojedeš, vredelo je! • Ne brini, to rade samo ženke!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!