Sreća u nesreći

Šta je to sreća u nesreći? • To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

Bio student Crnogorac na nekoj sahrani pa onako usput čita natpise na spomenicima: dipl. inž. taj i taj, dipl. ekonomista taj i taj, dipl. pravnik taj i taj. Posle nekog vremena, sav tužan, kaže prijatelju do sebe: • A, kad ja umrem, meni će pisati: Uhvatio uslov za treću godinu!

Doktori u viziti. Prolazeći pored kreveta jednog starijeg pacijenta, glavni doktor upita nadležnu sestru: • Kako nam je danas deda Đuro? • Bolje, jutros je progovorio - odgovori ona. • Šta je rekao? • Rekao je da mu nije dobro!

Kuca babi na vrata raznosač pica. Baba pita: • Ko je? • Raznosač pica. • Uđi i raznesi!

Šeta konj po šumi i upadne u živi pesak. Pokušavajući da se izvuče vide gusku i reče joj: • Molim te idi po gazdu, ne mogu da se izvučem. Guska ode i vraća se sa mercedesom, pa reče konju: • Nema gazde, ali uhvati se za branik pa ću te povući. Izvuče ona konja, prošlo par dana kad i guska upade u živi pesak i poče dozivati konja: • Molim te odi po mercedes, ne mogu da se izvučem. Konj joj reče: • Nemam ja mercedes, nego, ... ja ću opkoračiti pesak, a ti se uhvati za moju kitu. Tako on izvuče gusku. I, ... šta je poenta ove basne? • Paaa, ... ako imaš kitu kao konj, ne treba ti mercedes da pokupiš gusku!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti. • Zidane, Beckham, Ronaldinho ... • Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...? • Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Dođe pacijent kod doktora i kaže: • Doktore, ja sam mnogo neodlučan. Doktor odgovori: • Dobro, sredićemo to. A pacijent će: • A možda i nisam.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac: • Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi! Francuz: • Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako! Turčin: • Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti! Bosanac: • Ja sam ponosan na sebe! Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju: • A zašto? • Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Šta penzioner nosi u gaćama? • Minuli rad i dva svedoka.