VICOTEKA

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu?
• Službeni.

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Dobio Ciga sedmicu na lotou, pa požurio kući i hvali se ženi:
• Ženo, dobio sam sedmicu na lotou!
Ciganka se samo uhvati za srce i pade na mestu mrtva. Ciga sleže ramenima i reče:
• Bože, .. kad te hoće – hoće te!

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Oženio čovek plavušu i jednog dana, kada se ranije vratio sa posla, zatekne nepoznatog muškarca samog u krevetu. Čovek otvori ormar i kaže:
• Pa koliko puta moram da ti kažem da on treba da se sakrije, a ne ti?!

Pacijent dolazi kod svog, inače veoma uobraženog, doktora i žali mu se:
• Doktore, imam visoku temperaturu već tri dana, kašljem i malaksao sam.
• Da li ste uzimali nešto od lekova?
• Pa bio sam juče u apoteci i apotekar je rekao ...
• ... i kakvu je glupost rekao taj tvoj apotekar?
• Da se prvo javim Vama!

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Sreli se Mujo i Haso, pa će Mujo Hasi:
• Bolan Haso, rado bih se otarasio Fate, ali ne znam kako?
• Pa to ti je lako, bolan Mujo, 40 dana po 3 puta dnevno seksa i ima da ti rikne Fata.
Dan 39-ti, Mujo jedva hoda, podupro se štapom, a noge drhte.
Pita ga Haso kako mu je Fata, a Mujo će na to:
• Eno je kući, širi veš i sve pevuši, a ne zna da će sutra umreti ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Vlasnik ergele prekoreva džokeja posle trke:
• Zar nisi mogao bar malo brže?
• Mogao sam, ali pravila zabranjuju da se silazi sa konja.