VICOTEKA

Čemu služi prijatelj?
• Kad ti je loš dan, odeš kod prijatelja, pa pokvariš i njemu dan!

Učiteljica kaže:
• Deco, danas ćemo učiti promenu glagola. Perice, ako ti pevaš, kako ćeš reći?
• Ja pevam.
• Pravilno. A ako tvoja sestra peva, kako se onda kaže?
• Ne krekeći!

Dolazi čovek u poštu na razgovor za posao. Službenik ga pita:
• Da li ste već negde radili?
• Bio sam 3 godine u vojsci.
• Imate li kakve benificije?
• Ranjen sam, odneo mi geler genitalije.
• Primljeni ste, radno vreme je od 08:00 do 16:00. Dođite sutra u 10:00.
• Rekli ste da je radno vreme od 08:00 do 16:00, zašto da ja dođem u 10:00?
• Ovo Vam je državna firma. Mi do 10:00 češemo jaja, tako da nema potrebe da dolazite ranije.

Na ispitu iz anatomije profesor upita:
• Koleginice, gde se nalazi kost koja se na latinskom zove calcaneus?
Ona, zatečena pitanjem, gleda okolo i vidi jednog studenta, koji baš kao i ona ne zna da se pitanje odnosi na petnu kost, i koji u želji da joj pomogne, pokaza na rame, pa ona odgovori:
• Na ramenu!
• Da koleginice, ali samo u izuzetnim situacijama - odgovori profesor.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Ušao Mujo u autobus i kondukter mu kaže:
• Hajde Mujo, kupi kartu.
Mujo odgovara:
• Neće Mujo kupiti kartu!
Kondukter:
• Moraš bolan, Mujo, ili će te policajci prebiti!
Mujo opet:
• Neće Mujo kupiti kartu!
Panduri ga prebiju i kažu:
• Mujo, mi te isprebijasmo a ti i dalje nećeš da kupiš kartu!
Mujo:
• Neću, imam mesečnu!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Pita Mujo Fatu:
• Da li bi spavala sa mnom za 1.000 evra?
• Pa, kad razmislim, bih!
• A za 10 evra?
• Kako se usuđuješ?! Šta ti misliš, ko sam ja?!
• To smo već utvrdili, sada se samo cenkamo!

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.