VICOTEKA

Šetali Mujo i Haso šumom:
• Mujo, kladim se da ti ne znaš nabrojiti pet šumskih životinja.
• Znam: ... medved, vuk, lisica i ... dva zeca.

Idu dva limuna ulicom, jednoga zgazi auto, a drugi se iscedi od smeha!

Cveta ljubav između Fate i Muje, a u jednom trenutku upita Mujo:
• Fato jesam li ti prvi?
Gleda ga Fata, ... gleda, pa posle kraćeg razmišljanja odgovara:
• Nešto si mi poznat ..., možda i jesi.

Upala vojska u neko selo i sve redom pali, pljačka, ubija, siluje žene. Tako upadnu u jednu kuću gde žive baba i deda i hoće da siluju babu. Deda klekne i kaže:
• Nemojte deco ako za Boga znate!
A baba će:
• Ćuti deda, zna vojska šta radi!

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Žena može biti mačka, riba ili kučka, sve zavisi da li je sa njom mačor, som ili džukela!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita:
• Da li moja baba može da ima decu?
• Ne, Perice, ona je prestara za to.
• Da li moja mama može da rodi?
• Može.
• Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu?
• Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina.
Perica se okrete ka Marici i reče:
• Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

Nojeva barka je bila prvi zvanični BACKUP!