VICOTEKA

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor:
• I, ovo je samo piletina u pašteti?
• Pa, jeste, otprilike, sve piletina.
• Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa?
• Ma malo dodamo.
• Ma šta dodate?
• Ma ima malo konjetine.
• Šta znači malo konjetine, koji procenat?
• Ma 50%
• Kako 50%?
• Pa, jedno pile, jedan konj ...
• Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu!
• Pa i ne stavljamo ...

• Deco, danas ćemo učiti novo slovo. to je slovo P. Hajde, ko će da mi kaže neku reč na slovo P?
Perica odmah diže ruku, a učiteljica će:
• Ti Perice spusti ruku! Još nisi doveo oca u školu ni za slovo K!

Razgovaraju dva 'solunca':
• Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ...
• Pa jes', tako je bilo ...
• A je l' bi mogao sad to da uradiš?
• Ma jok. Otkazale ruke.

Dobio Muja čekove, i naravno, počeo da troši na sve strane. Na kraju ga pozovu u banku i kažu mu:
• Slušaj bre, Mujo, znaš li ti da si u takvom minusu da možeš u zatvor da odeš?
• Auuu, pa šta da radim? – uplaši se Muja.
• Ništa – reče mu službenik – jedino da vratiš ove pare što si potrošio.
• U bre, što me uplaši, evo odmah ću da ti napišem ček!

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj:
• Udaje mi se unuka, ako Bog da!
• Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja?
• Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Bili Mujo i Haso u nekom hotelu i preko noći ih izboli komarci. Žale se oni na recepciji, a recepcioner ih pita jesu li ostavili svetlo.
• Jesmo, bolan - odgovoriše Mujo i Haso.
• Ma, morate ugasiti, svetlo ih privlači - na to će recepcioner.
I tako drugu noć oni ugase svetlo, kad u pola noći uleti u sobu svitac, a za njim još nekoliko njih ...
Mujo viknu:
• Bežimo Haso, evo ih sa baterijama!

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!