VICOTEKA

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu:
• Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru?
• Velkom - odgovori Fata.
Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo:
• Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?
• Pa jedno - kaže Fata.
• Pa kako jedno, bona, koje je to slovo?
• Pa, vel'ko M!

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Prodajem ključeve od tuđih stanova.
Šifra: Podstanar.

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom.
• Kako se manifestuju?
• Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći?
• A šta bi ste Vi, zapravo, hteli?
• Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet.
• Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Koja je sličnost između prdeža i "Otpisanih"?
• Najopasniji je tihi.

Dvoje zaposlenih u firmi razgovaraju i muškarac kaže:
• Mislim da bih mogao malo da se odmorim od posla.
• A kako misliš to da izvedeš? – pita ga plavuša.
• Evo kako - reče on i pope se na ormar.
Zatim se zakači nogama za vrh i obesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
• Šta, za ime Boga, tu radiš?
• Ja sam sijalica – odgovori ovaj.
• A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno - reče mu šef.
Tip siđe sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
• A gde ćes ti? – upita šef plavušu.
• Kući, ne mogu da radim u mraku.

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!