Primer za slučajnost

Učitelj pita đake: • Ko zna da navede neki primer za slučajnost? Iz poslednje klupe javi se Perica: • Moji tata i mama venčali su se istog dana!

Ulazi plavuša u prodavnicu i traži: • Litar kisele vode, molim! • Ne kaže se kisele vode nego mineralne – ispravi je prodavac. • Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce i, molim vas, skinite taj mineralni osmeh s lica.

• Tata, tata, gde se uliva Dunav? • U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Mama kaže Perici: • Crni Perice, bolje bi ti bilo da učiš a ne da buljiš u taj tvoj telefon! • Ma znam ja dosta, nema potrebe da učim! • Znaš? Dobro, hajde da vidimo, ... na primer, ... kako se zove čuvena kula u Parizu? • Ajfonova kula!

Pita učiteljica Pericu: • Perice, šta je to zebra? • To je konj koji navija za Partizan.

Došao u Crnu Goru novopečeni gazda iz Rusije, pa kaže svom čoveku: • Treba mi sutra 18 jakih crnogorskih momaka za posao. • Nema problema šefe, sutra su tu. Drugi dan stiže kamion sa 22 čoveka. Gazda pita: • Pa šta je to? Rekao sam 18 Crnogoraca, a ne 22. • Pa šefe, ima 18 Crnogoraca, plus 4 Bosanca. • Koji će mi moj četiri Bosanca? • Pa da ih istovare.

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca: • Gde si, šta radiš? • Trenutno radim kao poštar. • A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar? • Dok ne stignu prve penzije.

Kako se zove crnac u pubertetu? • Čokolada sa lešnicima.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Izlaziš li nekad negde? • Da! • Gde? • Povremeno iz depresije!

Haso: • Mujo, jebo mater, odreza mi mašina prst! • Kako bolan, odreza? • 'Vako, ... uhhh, jebo mater, ode još jedan!