VICOTEKA

Učitelj pita đake:
• Ko zna da navede neki primer za slučajnost?
Iz poslednje klupe javi se Perica:
• Moji tata i mama venčali su se istog dana!

Mladoženja pita popa koliko treba da plati za venčanje:
• Običaj je da se plati u proporciji sa lepotom mlade.
Mladoženja mu pruži 100 evra. Pop se približi mladi, podigne joj veo da je pogleda, pa kaže mladoženji:
• Sačekajte da Vam donesem kusur.

Razgovaraju dve plavuše:
• A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to?
• Ne znam.
• Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Perica se obraća ocu:
• Tata, kupi mi iPhone.
• Reci magičnu reč.
• Valentina.
• Koja Valentina?
• Tvoja ljubavnica.
• Koji iPhone želiš?

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu.
Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda.
• Šta ti nije jasno zeko?
• Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Nakon dva sata brljanja po tanjiru Perica kaže mami:
• Mama, ja ne volim ovu ribu.
• Zamisli da je nešto što voliš, pa pojedi.
• A ti zamisli da sam pojeo, pa odnesi tanjir!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.