Njemu se sve pomračilo

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita: • Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu? • Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ... A Perica će na to: • Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom. Vidi ga Sosa, pa ga pita: • Lalo je l' mek? • Ta mek je k'o pamuk, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju? • Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Uhvatili Muju u pljački banke i odveli ga pred sudiju. Sudija: • Mujo želiš li ti da vratiš pare pa da te pustimo na slobodu ili želoš da odležiš u zatvoru? Mujo će na to: • Da sam 'teo da vratim pare, dig'o bi kredit, ne bi pljačkao banku!

Došla unuka kod bake i kaže joj: • Bako, molim te, sklopi oči. • A zašto, zlato bakino? • Zato što mama kaže da ćemo biti bogati kada ti sklopiš oči.

Žena se vratila iz šopinga i zatekla muža u krevetu sa ljupkom mladom ženom. Upravo kada se spremala da osuje paljbu po njemu, on joj reče: • Možda Te zanima, kako je uopšte došlo do toga? Vozeći se autoputom ka kući, ugledao sam mladu devojku, koja je izgledala umorna i zamazana. Dovezao sam je kući i dao nešto da pojede, tačnije juneći odrezak, koji si Ti zaboravila u frižideru. Pošto je bila bosonoga, dao sam joj one cipele, koje si Ti odbacila, jer su izašle iz mode. Bilo joj je hladno, pa sam joj dao Tvoju jaknu, što sam Ti kupio za rođendan, ali koju Ti nisi nosila zbog boje. Pantalone su joj bile poderane, pa sam joj dao Tvoje, znaš one farmerke, koje su Tebi bile male, ali njoj su perfektno stajale. Kad je odlazila, upitala me: • Da li ima još nesto, što Vaša žena više ne upotrebljava?!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kakva je razlika između automobila i žene? • Nikakva, što bolje izgleda to je skuplje održavanje.

• Čime se baviš? • Pojim stoku ... • Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ... • Ne, ja sam konobar!

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim? • Raduj se, čoveče, raduj ...

Ide Crnogorac i nosi diskove u ruci. Naiđe drugi i pita: • Šta ti je to? • Ma neki diskovi sa klasičnom muzikom, ne slušaš ti to! • Ma daj da vidim! • Pa dobro, imam Betovena, Baha, Mocarta ... • Pa znam Mocarta, on je komponovao muziku za Nokiu!