VICOTEKA

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Nekada si sa ženskim gaćama mogao i auto da opereš, a danas ne možeš ni naočare da obrišeš!

Kupujem jahtu sa kompletnom opremom i kamerama.
Šifra: Severina.

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!

Dvoje zaposlenih u firmi razgovaraju i muškarac kaže:
• Mislim da bih mogao malo da se odmorim od posla.
• A kako misliš to da izvedeš? – pita ga plavuša.
• Evo kako - reče on i pope se na ormar.
Zatim se zakači nogama za vrh i obesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
• Šta, za ime Boga, tu radiš?
• Ja sam sijalica – odgovori ovaj.
• A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno - reče mu šef.
Tip siđe sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
• A gde ćes ti? – upita šef plavušu.
• Kući, ne mogu da radim u mraku.

Ja ne znam kako se mačka snalazi sa devet života? Meni je i ovaj jedan dokurčio.

Šta radi devojka između dva Slovenca?
• Smeta!

Mujo i Fata šetaju obalom mora. Vide oni slikara kako slika zalazak sunca, pa će Mujo:
• Vidiš, Fato, kako se čovek muči kad nema foto-aparat ...

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Došao peder na benzinsku pumpu. Pogleda levo, pogleda desno, nema nikoga! Uzme crevo, stavi ga sebi u guzicu i počne da radi ... Vidi ga pumpadžija kroz izlog i vikne:
• Hej, budalo, šta to radiš?! To je dizel!
• A meni super! - kaže peder.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...