Ko je bio Mocart?

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Sine, kako je bilo na ispitu? • Pobožno. • Kako to? • Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji: • Autobuska stanica, • Železnička stanica, • Aerodrom.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Ulazi plavuša u prodavnicu i traži: • Litar kisele vode, molim! • Ne kaže se kisele vode nego mineralne – ispravi je prodavac. • Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce i, molim vas, skinite taj mineralni osmeh s lica.

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

• Joj doktore, boli me, evo tu ... stomak ... • Dobro, dobro, sad ćemo pogledati, hajte vi skinite se. • Ajoj doktore, mene je sram, aj' ti prvi!

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ. Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže: • Tatko, skoncetriši se!

Koji čovek pleni svojim pojavom? • Sudski izvršitelj.

Pita učiteljica: • Perice, zašto juče nisi bio u školi? Perica odgovori: • Izvolite, mama je napisala opravdanje. Učiteljica ponovo pita: • A šta ti je bilo? • Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!