VICOTEKA

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Kako Dule Vujošević igra igru skočko u Muzičkoj slagalici?
• Zvezda, zvezda, karo, karo ...

Kaže Lala Sosi:
• Zamisli Soso, ta već šesti dan ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa!?
Sosa reče:
• Lalo, kada te krava vidi pored sebe, sigurno pomisli da se već otelila!

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

• Jesi li rekla mami kuda ideš i s kim ćeš biti? - pita momak devojku grleći je  u parku.
• Nisam. Moja mama nije radoznala žena, ali za razliku od nje, muž mi je baš ljubomoran.

Sede dve plavuše u bioskopu:
• Ovaj pored mene ga drka - požali se prva.
• Ignoriši ga - posavetova je druga.
• Ne mogu, drka ga mojom rukom!

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita:
• Imate li jednokrevetnu sobu?
Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče:
• A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!

Upisao sin glumu. Posle par meseci, sav srećan dolazi kući.
• Mama, tata, uspeo sam! Dobio sam ulogu!
• Kakvu?
• Igraću muža.
• Dobro je za početak. - kaže otac - Kad se budeš malo izvežbao, sigurno će ti dati i neku ulogu sa tekstom.

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče:
• Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50.
Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen:
• Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže?
• Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!