VICOTEKA

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže:
• Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100.
Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će:
• ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

Razgovaraju dve gluve babe:
• Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak?
• Ma jok, bre, danas je četvrtak.
• A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Pitali zeku koja mu je omiljena igra:
• Šah – odgovori on.
• Zašto šah?
• To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Žena kucne komšiji na vrata i kaže mu:
• Tako imam želju da se večeras provedem, da se napijem, da vodim ljubav cele noći. Jeste li zauzeti večeras?
• Ne! - odgovori komšija sav srećan.
• Znači možete da pripazite mog psa?

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu?
• Da ne pojede prste.

Žena zove muža na mobilni:
• Možeš li da pričaš?
• Mogu!
• Onda slušaj ... !

Koji je omiljeni potez kineskog fudbalera?
• Dupli pas!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara.
• A mislite da će vam sahrana biti jeftinija?
• Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

• Gotovo je, ostavljam te!
• Zašto, bre?
• Ti si zavisnik od pokera!
• Blefiraš!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.