VICOTEKA

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Mama kaže Perici:
• Crni Perice, bolje bi ti bilo da učiš a ne da buljiš u taj tvoj telefon!
• Ma znam ja dosta, nema potrebe da učim!
• Znaš? Dobro, hajde da vidimo, ... na primer, ... kako se zove čuvena kula u Parizu?
• Ajfonova kula!

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je umro Vuk Karadžić?
• Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Dolazi inspekcija u kontrolu u školu i učiteljica, sva izbezumljena zbog Perice da ne lupi neku glupost, kaže devojčicama da, ako Perica bude rekao neku ružnu reč, vrište i istrče iz učionice. Postavljala inspekcija razna pitanja a deca odgovarala i na kraju pita inspektor:
• Je li, deco, je l' zna neko šta se ovo zida pored vaše škole.
Perica se javi:
• Ja znam.
• Šta, Perice?
• Javna kuća - kaže Perica.
Devojčice počeše da vrište i da istrčavaju napolje a Perica poče da viče:
• Stanite, kurve, tek su temelje udarili!

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita:
• Jel izlaziš?
A Perica odgovori:
• Može, nazovi me oko osam sati!

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao:
• Hajde Perice!
• Perverzija – izvali Perica.
• Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš.
• Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata?
• Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize.
• Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.