VICOTEKA

Vraćaju se Mujo i Haso sa ekspedicije po Antarktiku. Na izlasku iz aviona, još na stepenicama, mašu rukama i nešto očigledno raspravljaju. Dograbe prvog čoveka koji se tu našao i Mujo ga pita:
• Je li, postoje li ovoliko visoke časne sestre? - i pri tom pokaže rukom na jedno metar od zemlje.
Ovaj odgovori da ne postoje. Mujo se okrene Hasi i kaže:
• Ama, bolan, Haso, jesam li ti rekao da smo tucali pingvine.

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju.
• Nisam, matere mi! - odgovori on.
• Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi?
• Tri pa jednu!

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru.  Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara:
• Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju.
Drugi će:
• Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram.
Treći:
• Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.

• Dobro, kako ste pretpostavili da je privedeni bio pijan, - pita sudija policajca.
• Stajao je na sredini puta.
• I što je tu sumnjivo?
• Pokušavao je da podigne belu liniju ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Svet je sastavljen od protona, elektrona, neutrona, i ... poltrona.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac:
• Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi!
Francuz:
• Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako!
Turčin:
• Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti!
Bosanac:
• Ja sam ponosan na sebe!
Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju:
• A zašto?
• Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Beže otac i sin iz zatvora. Pita sin:
• Šta ćemo sad, pada sneg?
Otac odgovori:
• Baš nas briga, imamo lance.

U čemu je razlika između tašte i tumora?
• Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!