Ne kradem tašne

Pričaju Mujo i Haso, pa kaže Mujo Hasi: • Haso, da znaš kako su mene jurile žene kad sam bio mlađi? • A što te više ne jure? • Pa, više im ne kradem tašne.

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Momac prilazi devojci: • Da te pitam, jesi li singl? • Za tebe sam album!

Džaba si se obukla za 100 evra, kada si se skinula za 20!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka. • Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma? • Jesen dođe, ja se ne oženih.

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru. Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara: • Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju. Drugi će: • Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram. Treći: • Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže: • Ajde deco doručak. Beograđanin: • Nema frke, kevo, nema frke. Posle nekog vremena opet majka: • Ajde deco ručak. Beograđanin: • Nema frke, kevo, nema frke. Uveče majka: • Ajde deco večera. Beograđanin: • Nema frke, kevo, nema frke. Piroćanac: • Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

Rešavaju Haso i Mujo ukrštene reči: • Jedno povrće - pita Haso. • Kupus - kaže Mujo. • Nije, Mujo, ne može da stane. • Uzmi manju glavicu - Mujo će pobedonosno.

Došao Haso u javnu kuću u Parizu, i pita neku kurvu: • Pošto? • 100 eura. • Ali ja sam vrlo nezgodan. Dok karam, ja bijem, udaram, razbijam sve ... • E, pa onda je 200 eura. Krenu oni, kad ona zastane i pita: • A koliko ti to biješ? • Dok mi ne vratiš pare!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Škola iz perspektive đaka: • U školi učiš: 2 + 2 = 4 • Za domaći zadatak dobiješ: 2 + 2 - 1 = 3 • Na kontrolnom dobiješ: Lete 2 ovce, jedna žuta, druga desno. Koliko košta kilogram sira, ako jež ima 7 godina?