Ne može da stane

Rešavaju Haso i Mujo ukrštene reči: • Jedno povrće - pita Haso. • Kupus - kaže Mujo. • Nije, Mujo, ne može da stane. • Uzmi manju glavicu - Mujo će pobedonosno.

U nekoj prodavnici: • Zašto Vam paradajz smrdi na lakohol? - pita kupac. Prodavačica se odmaknu metar unazad, pa upita: • A sad?

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu? • Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Razgovaraju dva dečaka u autobusu: • Kakva je razlika između policajca i magarca? Iznenada im priđe policajac koji je čuo razgovor i upita: • Kakva je, dečko, ... kakva? Dečak sav prestravljen reče: • Nikakva gospodine, ... nikakva! Policajac na to radosno odgovori: • Tako sam i mislio!

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Dva komarca sreću se ispred Poreske uprave, jedan izlazi a drugi bi da uđe. Onaj što izlazi kaže onom drugom: • Ne vredi ti da ulaziš, ovi unutra isto piju krv!

Fata pita Muju: • Jesi li poneo peškir? • Ne, naravno, ... kad ćeš naučiti, peškir se ne nosi na odmor, nego sa odmora kući!

Kaže kupac prodavcu: • Dajte mi prašak protiv buva. • Za koliko? • Ne znam, nisam ih prebrojao.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kaže Fata Muji: • Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ... Mujo: • Aaa? Pa je l' to pomaže? • Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

U čemu je razlika između pite i tašte? • Pita je dobra kad je vruća, a tašta kad se ohladi.