Stvarno je tako

Pijani Lala gladi ćelavog komšiju po glavi i kaže: • Komšija, glava ti je glatka kô zadnjica moje Sose. Komšija se pipne po glavi i kaže: • Ta, ko bi rekô, al' stvarno je tako.

• Kume zdravo. šta radiš? • Ništa kume, tu nešto sa decom. • Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada? • Prodajem ga kume, što pitaš? • Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije? • Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje. • A jel' bi mogao da mi ga daš na rate? • Kako to misliš? • Recimo, na odloženo, jedno godinu dana. • Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ... • 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja? • Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana. • E, kume, samo još nešto da te pitam? • Kaži? • A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Ljubavi, mislim da ćemo se zaista odlično slagati, ... čim shvatiš da sam ja uvek u pravu.

Rekao neko plavuši da ima vakuum u glavi, a ona mu odgorila: • Bolje išta nego ništa.

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu: • Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Dana su me zvali iz banke: • Debeli, izlazi iz te pekare, već si pojeo pola rate za kredit!

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

U čemu je razlika između tašte i tumora? • Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Kad smo dobili ćerku, ... e to je bio cirkus! Neprospavane noći, plač bebe u sitne sate. Kaže komšija prolazeći: • Dobro jutro komšija? Kako je mala Sofija? • Ništa ne pitajte komšija, ... cele noći nismo oka sklopili, ... baš mi je loše celo jutro! • A Lena ? Kako je mlada mama Lena? • Pa ja sam Lena, komšija, ... a Vule izgleda još gore od mene!