VICOTEKA

Ušao Lala u štalu gde Sosa radi oko volova, pa pita:
• Je li, Soso, jesu li svi volovi na broju?
• Sad jesu - odgovori Sosa.

U apoteku užurbano ulazi Sosa, potpuno izvan sebe, sva u crnom i obraća se apotekaru:
• Hitno mi treba jedna tableta antiviagre!
Apotekar sav u čudu, nikada nije čuo za takav lek, čisto da dobije na vremenu dok se malo ne sabere i preispita, upita je:
• Kakva antiviagra, Soso, šta će ti to?
• Znate, moj Lala, koristio je onu viagru, i dobro mu je činila ... dok je bio živ ... šmrc ... ali sada ne možemo da zatvorimo sanduk pa sam mislila ...

Kako se pametna žena štiti od svinjskog gripa?
• Razvede se od krmka, i konzumira samo piletinu! 

Sin pita majku:
• Mama, šta se radi s automobilom koji više ne može da se vozi?
• E, sine moj, onda ga neko proda tvom tati!

Idu dve palačinke putem. Jedna ide napred, a druga za njom. Prva palačinka kaže onoj drugoj:
• Hajde, požuri malo!
Ova joj odgovori:
• Ne mogu, žuljaju me orasi!

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ...
Sutradan zvoni telefon i bude ga:
• Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam?
• Da, jesam.
• Pa, ustaj jado, već je jedanaest!

Mujo se razboleo od hemoroida i rekli su mu da ih leči talogom od kafe.
Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja reši da ipak ode kod lekara.
Lekar pogleda i začuđeno upita: 
• Pobogu Mujo, a šta si to mazao?
• Talog od kafe! - odgovori Mujo.
• Hajde, obriši to! - reče doktor.
Gurne Mujo prst, obriše, i lekar stane da gleda. Posle izvesnog vremena upita Mujo: 
• A šta ima, doktore?
• He, imaš dobitak, a možda ti se i želja ispuni.

Kada dođu gosti prvo poslužiti slatko i kiselu, a posle toga šifru za WiFi i punjač za mobilni.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!