VICOTEKA

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom začu se glas iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća?
• U Vašingtonu!

Pričaju dva Crnogorca u penziji:
• Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan?
• Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

Da bi došla do princa, ne moraš jahati baš svakog konja. Malo i prošetaj, zdravo je.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Došla Fata kući nakon dugo vremena, pa je Mujo upita:
• Gde si do sada?
Fata odgovara:
• Zajebala sam se!
Mujo je pita:
• Kako si se zajebala?
Fata odgovara:
• Onako kako se ti zakartaš.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

U Nemačkoj u restoranu hvali se Mujo Hasi kako dobro zna nemački i naručuje:
• Jednu supenzi, jednu šniclenzi i jednu salatenzi.
Konobar mu donese šta je tražio, a mujo će ponovo Hasi:
• Vidiš kako je lak nemački jezik.
Konobar mu odbrusi:
• Jeo bi ti govnenzi da ti nisam ja iz Tuzle!

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!

Razgovaraju dva suseda:
• Komšija, vaš pas mi je ukrao papuče!
• Ma, dajte, molim vas, video sam ga kada se vratio, kući je došao bos ...

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!