Vidiš, nije mi ništa

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita: • Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini? Doktor ga gleda i reče: • Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet: • Koliko ostajete? Tašta odgovara: • Dok Vam ne dosadim. • Što tako kratko? - upita zet!

Pita učiteljica decu: • Šta je to herojstvo? Javi se Perica i kaže: • Herojstvo je kad nekom spaseš život. • Bravo Perice! - kaže učiteljica. • A jesi li ti nekom spasao život? • Jesam, svom sestriću! • A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica. • Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Naučno je dokazano da svi električni aparati rade na beli dim. Kad beli dim izađe iz aparata, on prestaje s radom.

Kako se zove sida na ruskom? • Buljševizam.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita: • Kakve su tamo žene? • Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena. • Kako dve? • Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku. • A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata. • E, ti si Fato, harmonika!

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče: • Tajo, tajo, udajem se! Lala se zbuni i upita: • Ta za koga se udaješ? Anđelka veselo reče: • Za Spiru iz tvoje firme! Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče: • Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te! Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata: • Tajo, tajo, udajem se! Lala za svaki slučaj upita: • Ta za koga sad? Anđelka veselo ispali: • Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme! Lala se opet počeša i reče: • Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi! Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve: • Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca! Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče: • Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Probudi se Perica oko četiri sata ujutru i traži od mame da mu ispriča bajku. A mama kaže: • Perice, sad će da dođe tata pa će oboma da priča bajke!

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva. • E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova. • Nemoj bre gazdo, sramota. • Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav. • Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže. • Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo. Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše: • Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva. Tek će Ciganka: • Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!