VICOTEKA

Doktor:
• Pušite li?
Pacijent:
• Ne.
• Pijete li?
• Ne.
• Jedete masno?
• Ne.
• Nervirate se?
• Ne.
• Pijete neke lekove?
• Ne.
• E, jebo si mi mater sad ...

Kamila može sedam dana da radi i ne pije ništa, a ja mogu sedam dana da pijem i ne radim ništa.

Uspeo sam komšiji da objasnim da sam tu, kod komšinice u sobi, zbog hvatanja Pokemona, samo još da mu objasnim zašto sam bez gaća i sve će biti ok sa ženom ...

Bile plavuša i crnka na prijemnom ispitu za javnu kuću. Posle testa, pita plavuša crnku:
• Kako si prošla?
• Ja položila, a ti?
• Ja pala, zamalo da se ugušim na usmenom!

Doktor kaže Cigi:
• Situacija je krajnje ozbiljna, operacija je neophodna i ona će koštati 3000 evra!
Ciga:
• Doktore, ja sam siromašan čovek, dajte da se nađemo negde, kumim vas!
• Dobro, nek bude 1000 evra!
• Doktore, teška su vremena, izgubio sam posao, deca rastu i troškovi se povećavaju!
• Pa dobro, može i 500.
• Doktore, i 500 evra je za mene čitavo bogatstvo.
• Neka bude 300 evra ali to je poslednja cena. Nego, moram da vas pitam, zbog čega ste došli kod mene, kad se zna da sam ja specijalista i da sam skuplji od svojih kolega?
• Doktore, kad je zdravlje u pitanju, ja ne žalim pare!

Izvede učiteljica Pericu pred tablu i kaže mu da nacrta nešto okruglo. Perica uzme kredu i nacrta zadnjicu.  Učiteljica se naljuti i izbaci ga iz učionice. U tom trenutku naiđe direktor škole pita ga:
• Perice šta radiš ispred učionice?
• Izbacila me učiteljica.
• A šta sada radi učiteljica?
• Ma, eno je pred tablom, briše dupe.

Probudi se Perica oko četiri sata ujutru i traži od mame da mu ispriča bajku. A mama kaže:
• Perice, sad će da dođe tata pa će oboma da priča bajke!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kada ti sreća okrene leđa, možda samo želi da je raskopčaš.

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.