VICOTEKA

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Na recepciji hotela mladi par želi da iznajmi sobu. Šef hotela ih pita:
• Jeste li venčani?
Mlada dama pocrvene i prošaputa:
• Jesmo, ... oboje.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Doktor:
• Pušite li?
Pacijent:
• Ne.
• Pijete li?
• Ne.
• Jedete masno?
• Ne.
• Nervirate se?
• Ne.
• Pijete neke lekove?
• Ne.
• E, jebo si mi mater sad ...

Srele se dve muške stonoge, pa jedna reče:
• Gde si, čuo sam da si nabacio super žensku. Kažu, ženska ti ima strava noge?
• Hm, ... pa jeste, tačno je to što kažu ...
• Auu, ... al' se pravimo naivni ... Nego, pričaj kako idu one stvari, pokvarenjače jedan, sigurno mala rastura!
• Znaš, ... pravo da ti kažem, dok ona raširi sve svoje lepe noge, ja zaspim ...

Odveo Mujo Fatu kod ginekologa kad će doktor:
• Mujo, Fata je trudna.
• Ma kakvi trudna! Pazio sam, doktore!
• Eh, Mujo, pazio si! To ti je kao u saobraćaju - džaba ti paziš kad drugi ne pazi.

• Kako se zoveš?
• Maja.
• Skraćeno od...?
• Promaja, pizda ti materina!

Bile tri snahe koje su se stalno žalile na svoje svekrve. Jednog leta svekrve su autobusom krenule na more, ali je posle nekoliko sati autobus imao udes i niko u njemu nije preživeo ... Dve snahe su se veselile, a jedna je plakala. Druge dve se začude i pitaju je zašto plače. Tek će ona:
• Moja svekrva je propustila autobus!

Prodajem kuću u epicentru!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Dva grobara, posle napornog dana, sede uz pivo. Kaže jedan drugom:
• Uf, danas smo sahranjivali jednog od 150 kila, izmori nas ...
Drugi odgovara:
• Ma nije to ništa, mi danas sahranjivali nečiju taštu, narod je toliko aplaudirao da smo je tri puta vadili na bis!