VICOTEKA

Pričaju dva šeika:
• Mnogo volim sportski tip žena.
• I ja. Juče sam se oženio odbojkaškom reprezentacijom.

Pita nastavnica Pericu:
• Šta je bilo posle smrti cara Lazara?
• Sahrana - odgovori Perica!

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Otišao Mujo u Sloveniju da traži posao. Slovenac mu kaže:
• Mujo, ne može, vi Bosanci ste lenji.
Mujo odgovara:
• Ma ne, Crnogorci su lenji, mi smo glupi.

Jebo državu u kojoj je krvni pritisak veći od penzije.

Mujo je napokon uspeo da zavede Fatu i završi sa njom u krevetu, pa ujutro nakon buđenja upita je:
• Fato, bona, jesam li ja prvi sa kojim si spavala?
Fata rezignirano klimne glavom:
• Jesi, bolan, sa ostalima oka nisam do jutra sklopila.

Umre zagriženi kompjuteraš i ode u pakao. Posle nekoliko dana zove đavo Boga i pita ga:
• Dođavola, šta ste mi ono poslali umesto čoveka? Razbio mi je sve kotlove, podavio sve đavolčiće i evo već treći dan trči po hodnicima i viče: "Gde se prelazi na sledeći nivo?"

U jednom baru:
• Izvinite gospođice, mogu li da Vam ponudim jedno piće?
• Ne, hvala gospodine, alkohol nije dobar za moje noge.
• Oh!? Žao mi je, sigurno Vam oteknu?
• Ne! Razmaknu se ...

• Zamisli - prepade žena muža koji se kasno noću vraća kući - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me!
• Gde je taj gad? - besno viknu muž.
• Policija ga malo pre odvela, kad je čula pozive za pomoć.
• Šta?! Tek malopre?! - potrešeni suprug klonu na kolena.
• Onda je on ...
Ona klimnu glavom.
• Čitav dan? - opet će muž.
Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju.
• Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć?
Golubica smerno spusti glavu:
• Nisam ja zvala, nego on!

Pita Perica tatu:
• Tata, ima li konj ženu?
• Ima sine, zove se kobila ...
• A ima li konj dete?
• Ima sine, zove se ždrebe ...
• A ima li ždrebe ženu?
• Nema sine, samo se konji žene.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.