VICOTEKA

• Dragi, večeras je Noć veštica, šta misliš, kakvu masku da stavim?
• Ne moraš nikakvu, samo nacrtaj obrve kao i obično, i bićeš bez konkurencije!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Sedi plavuša na drvetu i testeriše granu na kojoj sedi. Naiđe jedna baba i pita:
• Dete, šta to radiš? Što testerišeš granu na kojoj sediš?
• Ma, beži, bre, baba! - tera je plavuša.
Baba kaže:
• Pa pobogu, pašćeš. Ne testeriši tu granu.
• Baba, pusti me na miru!
Ode baba, a plavuša nastavi da testeriše. Na kraju grana pukne, plavuša padne i polomi se. Digne se ona i kaže:
• Pih, bre, ona baba vidovita!

Na ulici, pita čovek Zemunca:
• Izvinite, da vas pitam ...
Zemunac:
• Koga bre ti da vaspitaš?

Žena galami na muža:
• Ja sam tebi poput Pepeljuge! Kuvam, peglam, perem, čistim ...
Muž će mirno na to:
• Pa, nisam li ti rekao da ćeš živeti kao u bajci ako se udaš za mene?

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu?
• Nikada se nisam raspravljala ni sa kim.
• Ali, to je potpuno nemoguće.
• Apsolutno ste u pravu.

Kapetan prekookeanskog broda dobija telegram i obraća se putnicima:
• Dragi putnici, stigla je jedna dobra i jedna loša vest. Šta želite prvo da čujete?
• Hoćemo prvo dobru vest!
• Film o nama dobiće 11 Oskara ...

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

U nekoj prodavnici:
• Zašto Vam paradajz smrdi na lakohol? - pita kupac.
Prodavačica se odmaknu metar unazad, pa upita:
• A sad?