VICOTEKA

Prvog dana kaže žena mužu:
• Dragi, idem u teretanu.
• Dobro draga.
Drugog dana kaže žena mužu:
• Dragi, idem na aerobik.
• Dobro draga.
Trećeg dana kaže žena mužu:
• Dragi, idem na jahanje.
• Znam draga, konj je zvao već tri puta.

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu:
• Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem.
• Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Na "Prvenstvu sveta u drkanju" takmiče se Italijan, Francuz i Bosanac. Prvi počne Italijan pa, drka, drka, drka, ... i posle jednog sata vikne:
• BOKAL!
Kad su mu doneli bokal, on ga napuni do vrha. Dođe Francuz pa, drka ga drka, drka, drka, ... i posle dva dana vikne:
• LAVOR!
Donesu mu lavor i on ga napuni do vrha. Gleda Bosanac njih dvojicu i na kraju počne i on da drka, ... drka, drka, drka i posle mesec dana vikne:
• MIKROFON!
Gledaju svi, koji će mu kurac mikrofon,... Al' ipak, daju mu mikrofon, a on ga uzme i izdere se:
• KO NE ZNA DA PLIVA, NEK' BEŽI !!!

Koje je omiljeno jelo bračnih drugova:
• Džigerica!

Pričaju dve plavuše. Prva kaže:
• Doktor mi je rekao da narednih par nedelja živim samo na jabukama.
Druga kaže:
• A što ako padneš?

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Mujo viče:
• Konobar, ja ne znam kako da se odbranim od ovoliko devojaka, svaki čas neka druga prođe pored mog stola ...
• Gospodine, seli ste pored WC-a!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Dođe orao u kafanu, napije se i ne može više da poleti, pa kaže:
• Šta je ovo ljudi, kao da sam kopao a ne orao?!

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.