VICOTEKA

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše:
• Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!

Bračna svađa:
• Kravo glupa, zašto si morala da kupiš dva para cipela?
• Zato što krava ma četiri noge, magarče glupi !!!

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu:
• Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru?
• Velkom - odgovori Fata.
Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo:
• Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?
• Pa jedno - kaže Fata.
• Pa kako jedno, bona, koje je to slovo?
• Pa, vel'ko M!

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Zatekao Perica oca u intimnom položaju sa sobaricom. Dok se otac vrpoljio pred njim, sin je stajao mirno i zamišljeno ga posmatrao.
• O čemu sad razmišljaš? - upita ga otac.
• Pa, čini mi se da ima još pola sata do zatvaranja radnje u kojoj prodaju bicikle!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Uhvatili Cigu u krađi i povuci-potegni mora na sud. Majka ga odvuče u stranu i da mu ključni savet šta da kaže sudiji:
• Ako nisi, nisi. Ako jesi, nisi.

Ide Mujo Saharom i naiđe na nekog beduina pa ga upita:
• Koliko još ima do mora?
• Tri stotine kilometara, - odgovori beduin.
• Dobra Vam plaža, al` je more daleko!

Učiteljica grdi Pericu:
• Ti si sramota ovog razreda. Ja sam u tvojim godinama već znala da čitam, pišem i računam, a ti nisi ni za šta sposoban.
Perica će:
• Vidi se da ste vi imali dobru učiteljicu!