A što pitaš?

Pita baka unuka: • Sinko, sinko, koliko je sati? Unuk odgovoara: • 12 i 15 Baka: • Koliko? Unuk: • 12 i 15! Baka: • Molim? Unuk: • 12 i 15! Baka: • 27, a što pitaš?

• Oče zgrešio sam ... • Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ... • Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula! • Sine, pa kako si zgrešio? • U mislima, oče, u mislima ... • Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ... • Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode? • Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Na pitanje "Kako je moguće da si ti sama?" odgovaram pitanjem "Kako je moguće da ti nisi?"

Idu dve kajsije ulicom i vide šljivu. Jedna kajsija kaže onoj drugoj: • Vidi, ala su ovu prebili!

Uđem u banku i kažem: • Ovo je pljačka. Bankar me pogleda ispod oka i kaže: • Jeste, vadi pare.

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić: • Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ... A onda se javi drugi glas koji kaže: • Mujo, ti si veterinar ...

Narkoman se vraća kući sa neke lude žurke, sav naduvan uđe kod komšije u dvorište i upadne u bazen. Čuo komšija neku buku napolju, istrči kad ono narkić u bazenu pa ga pita: • A šta ti radiš tu? • Brate, izvuci me odavde i ispuniću ti tri želje ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster? • Kupi tesne cipele.

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu. • Hvala tata, ali svadba je sutra. • Veruj mi sine, znam šta govorim.

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega: • Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića? • Ne, šta se desilo? • Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe! • Ufff, ... Moglo je biti i gore! • Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?! • Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!