Nisu svi iste sreće

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

Razgovaraju momak i devojka: • Koliko me voliš od jedan do deset? • Srećo, od jedan do deset te volim jako, ali posle deset idem sa društvom na pivo.

Fata se hvalila prijateljicama kako je smršala 5kg. • Kako? - pitaju je. • Mrkva, luk, krompiri, blitva ... • Kuvala ili pržila? - zapitaju one. • Kopala, ba.

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju? • Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Pita Perica oca šta znači fiktivno a šta faktički!? • Idi pitaj mamu i sestru da li bi spavale sa nekim Švabom za 10.000 eura, pa se vrati da ti objasnim! Ode Perica i pita mamu, a ova mu kaže: • Pa u principu ne bih, ali pošto nam trebaju pare onda bih! Posle toga ode Perica da pita sestru, a ova k'o iz topa odgovori: • Bih, kako ne bih, za te pare! Vrati se Perica ocu i ispriča mu šta su mu odgovorile, a otac će mu:: • Eto sine vidiš – mi fiktivno u kući imamo 20.000 eura, a faktički dve kurve!

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

• Ne, devojko, moja vera mi ne dozvoljava da pijem! • Zašto? Vi ste musliman? • Ne bre, žena mi se zove Vera i ima 120 kila ...

Šta pita plavuša kada rodi blizance? • Ko je drugi otac?!

Rodi Lalina ćerka vanbračno dete. Lala nije hteo da je vidi nedelju dana. Posle toga, šta će, pomiri se sa sudbinom. Pozove je i očita joj bukvicu: • Ćero moja - poče Lala strogo - ti, kako si počela, ... na kraju ćeš još i propušiti!

• Dobar dan, ako može par pitanja, imate li vi "Parove"? • No. • A "Farmu"? • No. • A "Maldive"? • No, no! • Pa što onda bežite iz Sirije?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...