Nisu sve žene veštice

Nisu sve žene veštice, ali je činjenica da su sve veštice žene!

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Došao Piroćanac kod svog prijatelja, takođe Piroćanca, u posetu i ovaj ga pita da li hoće kafu. Čovek odgovara potvrdno a domaćin zagreje vodu i ubaci zrno kafe. Posle nekoliko dana ovaj drugi Piroćanac uzvrati posetu prvom a domaćin zagreje vodu za kafu i veže jedno zrno na konac pa ga umače u paru. Pita ga prijatelj: • Je li bre, zašto tako kuvaš kafu? • Ma bila mi ona tvoja mlogo jaka, pa ja da skuvam slabiju.

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu: • Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah. Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu: • Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita: • Kakve su tamo žene? • Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena. • Kako dve? • Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku. • A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata. • E, ti si Fato, harmonika!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića. P.S. • Ne brini, prepoznaće on tebe!

Devojka ostavlja verenika: • Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten! • A gde je kutijica?

Sestra doziva doktora: • Doktore, dođite brzo, simulant iz sobe 110 je umro! A doktor će: • E, sad je stvarno preterao!

• Bolovi koje osećate u nozi isključivo su stvar godina. • Ali doktore, i druga noga mi je isto toliko stara, ali me ona ne boli.

Kapetan prekookeanskog broda dobija telegram i obraća se putnicima: • Dragi putnici, stigla je jedna dobra i jedna loša vest. Šta želite prvo da čujete? • Hoćemo prvo dobru vest! • Film o nama dobiće 11 Oskara ...

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!