VICOTEKA

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Odveo tata Pericu prvi put u operu. Dirigent počne da maše svojom palicom a sopran da peva. Sav oduševljen svim što je video, Perica na kraju upita tatu:
• A zašto je dirigent tukao pevačicu onom palicom?
• Nije je tukao - odgovori otac.
• A zašto se onda onako derala?

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka.
• Našao sam ga na ulici!
• Pa zašto ga nisi odneo policiji?
• Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica.
• Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?.
• Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Ciganka tinejdžerka:
• Alo bre, nemoj da me smaraš, zvaću dečka.
On:
• Pa zovi.
Ciganka tinejdžerka:
• Batoooooo!

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu?
• Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Pita učiteljica Pericu:
• Da li ti tata još uvek pomaže oko domaćeg zadatka?
• Ne više. Ona prethodna jedinica ga je totalno slomila!

Danas je toliko vruće da je i moja baba poskidala sve prsluke sa sebe i ostala samo u džemperu.

Pita kokoška petla:
• Zašto druge seksaš, a meni samo čupaš perje?
• Pa, ... tebe želim golu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita?
• Brate, sestro, ćale si, keve mi.