Ne lažite ove uporne

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

Pita komšija Pericu: • Perice, gde ti je tata? • Pao u bunar pre nedelju dana! • Ajoj, pa kako mu je? • Sad mu je već bolje. Juče je prestao da se dere ...

Moje komšije slušaju dobru muziku, ... hteli to oni ili ne!

Za razliku od glave, stomak javlja kada je prazan.

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate? • Jesam. • I šta ti je rekao? • Da se razvedem!

Došla Fata kući nakon dugo vremena, pa je Mujo upita: • Gde si do sada? Fata odgovara: • Zajebala sam se! Mujo je pita: • Kako si se zajebala? Fata odgovara: • Onako kako se ti zakartaš.

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Odbrojava sudija bokseru koji je u nockdown-u, a dovikuje baba iz publike: • Neće ti taj ustati, znam ga ja iz autobusa!

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica. • Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka. • Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne: • Op! Za njim će i crkvenjak: • Op! Uđe druga vernica, a pop opet: • Op! Crkvenjak odmah: • Op! Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak: • Op! A crkvenjak će: • Op, op!

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!