Ko rano postane otac

Ko rano postane otac, taj više ni sa viršli ne skida najlon.

Došao programer na ispovest u crkvu i priča popu kako je našao devojku i kako hoće da sa njom stupi u brak. Pop ga pita: • Da li varaš? Programer odgovori: • Svaki put! • A da li neko zna za to? Programer će: • Niko, čak ni administrator servera ...

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja? • Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Kada žena uzme stvar u svoje ruke, onda je to već velika stvar.

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se! • Odmah da mi se izviniš! • Molim? • Šta moliš, hoću izvinjenje! • Za šta da ti se izvinim, aman!? • Izvini mi se odmah! • Pa šta sam loše uradio?!?! • Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah! • Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!? • Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?! • Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ... • E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se: • Jao, što je ova Sava lepa ... • Ma koja Sava, to ti je Dunav. • Ma nije Dunav nego Sava. • Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav. Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena. • I šta je bilo? Dunav ili Sava? • Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

U dilemi sam ... da li sa obijem banku, ili da osnujem stranku ...?

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici: • Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli? • Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona. • Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima? • Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

• Zamisli - prepade žena muža koji se kasno noću vraća kući - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me! • Gde je taj gad? - besno viknu muž. • Policija ga malo pre odvela, kad je čula pozive za pomoć. • Šta?! Tek malopre?! - potrešeni suprug klonu na kolena. • Onda je on ... Ona klimnu glavom. • Čitav dan? - opet će muž. Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju. • Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć? Golubica smerno spusti glavu: • Nisam ja zvala, nego on!