VICOTEKA

Ja ne znam kako se mačka snalazi sa devet života? Meni je i ovaj jedan dokurčio.

Pacijent se žali doktoru:
• Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam?
Doktor:
• Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži:
• Hajde da probamo pozu 68!
• 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?!
• Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ...
• Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim?
• I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi  na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ...
• Uh, ... i šta je onda bilo?
• Onda te je generalni otpustio, naravno.
• Eee, ... jebeš ga!
• Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Sanjao sam da nemam ni prebijene pare i ujutru, čim sam se probudio, san mi se ostvario. Ne odustajte od svojih snova!

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo?
Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade?
Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata!
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo?
Lala, znatiželjan, pita prezentatora:
• Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom?
Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori:
• Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom.
Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže:
• Aha! Je l' čuješ, moja Soso?

Šef je ismejao moj pokušaj puštanja brkova. Rekao je:
• Usta ti izgledaju kao međunožje moje žene kada zaboravi da se obrija ...
Pogledao sam u ogledalo i rekao mu:
• Šefe, potpuno ste u pravu!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava:
• Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo!
• O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?