Da li trgovine treba da rade nedeljom?
Veoma aktuelno pitanje, a situacija se može posmatrati iz ugla potrošača i vlasnika trgovinskih radnji ili iz ugla zaposlenih u tim radnjama. Svako od njih ima svoje mišljenje i svoje argumente, neko ZA, a neko PROTIV!
Davno smo naučili da neke stvari koje su u razvijenim zapadnim zemljama normalne, kod nas nisu ni na vidiku. Praktično su tabu tema. Upravo to dešava se sa raspravom o nedelji kao neradnom danu.
Zašto je neradna nedelja toliko problematična i izaziva toliko otpora?
Pa, ... nije problematična, ali ... postoje navike i postoje interesi. Potrošači imaju naviku da vikendom obavljaju većinu periodičnih kupovna, a poslodavci znaju da su im vikendi najprofitabilniji dani u nedelji i nikako ne bi hteli da izgube jedan od tih dana.
Radnike u trgovinama, koji su prinuđeni da rade nedeljom, niko i ne pominje! Da, obično su to žene, bar većina njih i to sa platom koja je verovatno daleko ispod proseka. Alternativu nemaju, jer da imaju radili bi negde za bolju platu, ne bi bili u trgovinama. To nemanje alternative poslodavci veoma vešto koriste i povremeno pomenu otkaze za slučaj da nedelja postane neradna. A zašto bi dobili otkaze ako nedelja postane neradna? Šta bi se u suštini promenilo? Kako na zapadu može, a kod nas ne može? Mnogo je pitanja i svi imaju svoju tačku gledišta, svoje interese i svoje odgovore.
Istina je zapravo takva da bi u slučaju uvođenja neradne nedelje potrošači morali da promene neke navike i u početku bi verovatno bilo nekih manjih problema i smanjenja prometa vikendom. Međutim, vremenom bi se taj nedeljni promet prelio na ostale dane i većim delom na subotu, tako da vlasnici trgovinskih radnji u suštini i ne bi imali nikakve gubitke, čak bi im se smanjili troškovi jer bi nestali servisni i režijski troškovi za jedan dan u nedelji, a to nikako nije malo.
Potrošači bi se polako privikli na novonastale okolnosti, zaposleni u trgovinama bi bili zadovoljniji i konačno bi imali bar jedan dan u nedelji koji mogu da posvete porodici, a poslodavci verovatno ne bi bili na gubitku. Razvijene zapadne zemlje kao što su Austrija, Nemačka i Francuska su najbolji dokaz da je to moguće.
Problem je što kod nas nije kao na zapadu i što u našoj državi sindikat praktično i ne postoji, tj. postoji, ali ne radi posao koji mu je namenjen. U suštini, ne postoji niko ko bi u ime zaposlenih pregovorao sa Vladom i nadležnim Ministarastvom, a Privredna komora uopšte nije zainteresovana da zagovara ovu temu.
Otpor neradnoj nedelji je veliki, a protivnika je mnogo. Neki se čak usuđuju i da naglase kako trgovci nisu jedini koji rade nedeljom, jer rade i lekari, policajci, čuvari i mnoge druge profesije ... što u stvari i jeste, ali istovremno i nije tačno. Tj. tačno je, ali nije za poređenje. Lekari, na primer, imaju dežurstva u koja spadaju i nedelje, ali istovremeno između tih dežurstava imaju i slobodne dane kojima uopšte ne rade, tako da oni u praksi imaju svoj mir i svoj odmor. Slično je i sa ostalim profesijama koje imaju dežurstva.
O ovoj temi moglo bi naširoko da se raspravlja, a ovaj tekst je tu samo da odškrine vrata i podstakne raspravu. Moj stav Vam je prilično jasan iz prethodnog teksta. Možete, ali i ne morate da se složite sa njim. Svakako nemojte ćutati, odgovorite na priloženu anketu i dajte svoje mišljenje kroz komentare i ocene!
Pa, prijatno Vam ovo lepo i sunčano nedeljno popodne ... bar Vama koji ne radite ...
NEDELJA
RAD
TRGOVINE
RADNICI
POSAO
PRODAJA
ZA
PROTIV
SINDIKAT
PROMET
MINISTARSTVO
VLADA
SRBIJA
EKONOMIJA
ŠOPING
PREGOVORI
NAVIKE
INTERESI
ZAPAD
PROFIT
TRGOVCI
ŽENE
Nije to samo Zaječar, slično je i u drugim gradovima