Naplaćujemo unapred

Na ulazu u restoran stoji natpis: • Jela sa pečurkama naplaćujemo unapred.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kada piješ, najvažnije je da imaš meru. Evo ja, na primer, imam meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca.

Razgovaraju dva policajca: • Šta bi ti više voleo da budeš, glup ili ćelav? Drugi će na to: • Pa ja bih više voleo da budem glup. • Što? – pita onaj prvi. • Pa ne vidi se na prvi pogled.

Imao čovek papagaja koji je puno psovao. Jedno veče dođu mu gosti, a on na brzinu uzme papagaja i stavi ga u frižider, da ga ne osramoti pred gostima. Večera prošla, ovaj zaboravi na papagaja i ode da spava. Kada se ujutro probudio otvori frižider i ugleda papagaja koji se sav sledio. Kaže on papagaju: • Ko to mene gledi? A papagaj će na to: • Pingvn pizda ti materina.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani: • E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu! • Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana. • Pa morala sam u naturi, nano moja mila. Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ... • Dokle nano? - upita je taksista. • Do jaja sine, do jaja.

Voze se premijer i njegov vozač na sastanak i prolaze kroz neko selo, kad u jednom trenutku izleti svinja na put i oni je pregaze. Premijer reče vozaču da ga odveze na sastanak i da se vrati da nađe seljaka čija je svinja, izvini mu se i plati za tu svinju. Prođe sastanak, a vozača nema i nema ... Kad ujutro dolazi vozač sa podočnjacima, tetura se, mortus pijan ... Premijer ga pogleda besno i pita: • Pa gde si ti do sad? Vozač na to odgovara: • Uradio sam sve kao što ste rekli, vratio sam se i ušao u jednu kafanu ... Proderem se: Ja sam vozač premijera, ubio sam svinju! Onda seljaci skočiše, jedna tura, pa druga, pa treća ...

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke? • Jebivetar.

Parkiranje u Beogradu je kao seks: • Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje. • Ženama je potrebno više vremena. • Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš. • Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija. • Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi. • Veličina jeste bitna. • Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu. • Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem. • Moraš da poznaješ zone. • Moraš da znaš da izađeš na vreme. • Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Idu dve šibice ulicom, vide lizalicu i kažu: • Vidi glavonju.