VICOTEKA

Upisao sin glumu. Posle par meseci, sav srećan dolazi kući.
• Mama, tata, uspeo sam! Dobio sam ulogu!
• Kakvu?
• Igraću muža.
• Dobro je za početak. - kaže otac - Kad se budeš malo izvežbao, sigurno će ti dati i neku ulogu sa tekstom.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Ja sam odgovoran samo za ono što kažem, a ne za ono što ti shvatiš.

Vozila se žena taksijem, ali nije imala dovoljno novca da plati vožnju:
• Majstore, mogu li da ti platim ovim? - podiže žena suknju i pokaza onu stvar taksisti.
Gleda taksista, gleda, pa odgovara:
• Uh, pa nije valjda da nemaš ništa sitnije?

Kaže Fata Muji:
• Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ...
Mujo:
• Aaa? Pa je l' to pomaže?
• Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori:
• E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu?
• Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen.
• A na drugom?
• Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa.
• I cveće i bombonjeru da joj poklonim?
• Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole.
• Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ...
• Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Dvoje zaposlenih u firmi razgovaraju i muškarac kaže:
• Mislim da bih mogao malo da se odmorim od posla.
• A kako misliš to da izvedeš? – pita ga plavuša.
• Evo kako - reče on i pope se na ormar.
Zatim se zakači nogama za vrh i obesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
• Šta, za ime Boga, tu radiš?
• Ja sam sijalica – odgovori ovaj.
• A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno - reče mu šef.
Tip siđe sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
• A gde ćes ti? – upita šef plavušu.
• Kući, ne mogu da radim u mraku.

Dolazi kupac u zlataru:
• Dobar dan! Želeo bih da kupim poklon jednoj dami.
Zlatar:
• Samo izvolite, ... a da li je to za Vašu suprugu ili želite nešto skuplje?

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!