Kad te stignem

Primer kako se u srpskom jeziku koristi perfekt u futuru. Juri seljak svinju po pšenici i besan viče: • Joj, jebo sam te kad te stignem!

Ulazi Mujo u pekaru: • Ima li bureka? • Nema. • A, ima li piroški? • Nema. • Ima li barem, jogurta? • Nema. • A šta ima? • Pa eto, ... radi se.

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov: • Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman. • A šta ti je to? – pita pijanac. • To znači da ja volim da kradem. A na to će pijanac: • Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar. • A šta je to? • To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Dođe orao u kafanu, napije se i ne može više da poleti, pa kaže: • Šta je ovo ljudi, kao da sam kopao a ne orao?!

Dolazi čovek u crkvu i kaže: • Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca! A ovaj će mu: • Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Gleda muž ženu i kaže: • Idi uzmi toalet papir i briši se između sisa! Žena ga u čudu pogleda ... • Šta me gledaš? Možda će ti i sise porasti kao i guzica!

• Dobro, kako ste pretpostavili da je privedeni bio pijan, - pita sudija policajca. • Stajao je na sredini puta. • I što je tu sumnjivo? • Pokušavao je da podigne belu liniju ...

Vrhunac komšijske svađe: • Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Pita Marica mamu: • Mama, odakle dolaze bebe? • Vidiš dušo ... mama i tata se prvo zaljube i venčaju. Onda se ljube i grle i vode ljubav. To znači da tata stavi svoj penis u maminu vaginu, i ... tako se dobije beba, dušo. • Aaa, tako znači. Kad sam jednom ušla u vašu sobu, tatin penis je bio u tvojim ustima, šta se dobije kad se to radi? • Zlatna ogrlica, dušo!

Gleda se Crnogorac u ogledalu i kaže: • Da mi je brada kraća za dva centimetra, bio bih pravi Njegoš! Pa zagleda svoju frizuru: • Da mi je kosa za dva centimetra kraća, bio bih pravi car Lazar! A žena mu kaže: • Da ti je polni organ za dva centimetra kraći, bio bi prava carica Milica!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...