VICOTEKA

Utrčava muž u kuću i s vrata viče:
• Ženooo ... šta bi radila kad bih dobio na lotou?
• Uzela bih ti pola i odmah te ostavila!
Muž izvadi 20 evra, dade ženi 10 i reče:
• Ajd' briši iz kuće, da te ne vidim više.

Niko ne prolazi audiciju za lokalnog TV voditelja. Dolazi naočit mladi čovek, izgovori tekst i namigne, izgovori drugi tekst i namigne i tako do kraja. Zadovoljio je sve kriterijume komisije, ali šta će sa tim problemom, namigivanja?
• Ništa za to, ja samo popijem jedan "andol" i tikovi stanu. Hoćete da vidite?
Poče, tražeći "andol", da vadi iz džepova jedno 20-tak prezervativa. Na kraju nađe i "andol", popi tabletu i gle čuda, istina, nema više tikova.
• Ok. Primljeni ste na posao, ... nego šta će vam toliki prezervativi?
• Ma, ... ovi iz apoteke, ... kažem dajte mi "andol" i namignem ...

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Ciga otvorio radnju za farbanje automobila. Prilazi mušterija i upita:
• Kakva ti je garancija?
A Ciga će na to:
• Tri kiše, brate!

Zašto fudbalska utakmica između Jamajčana i Kolumbijaca nikad ne može da se odigra do kraja?
• Zato što Kolumbijci pošmrču sve bele linije, a Jamajčani popuše svu travu!

• Ženi sam rekao istinu, da viđam psihijatra. Onda je i ona meni rekla istinu, rekla je da viđa psihijatra, dva vodoinstalatera i keramičara.

Šta radi beba narkoman u ćošku?
• Igla se.

Šta kaže plavuša kad rodi crnče?
• Vidi: svetsko, a naše!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!