VICOTEKA

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

• Kume zdravo. šta radiš?
• Ništa kume, tu nešto sa decom.
• Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada?
• Prodajem ga kume, što pitaš?
• Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije?
• Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje.
• A jel' bi mogao da mi ga daš na rate?
• Kako to misliš?
• Recimo, na odloženo, jedno godinu dana.
• Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ...
• 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja?
• Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana.
• E, kume, samo još nešto da te pitam?
• Kaži?
• A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

• Moj dnevnik ... Dan 1.
Spremna sam za ovo divno krstarenje ...
Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena!

• Moj dnevnik ... Dan 2.
Celi dan smo mirno plovili.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor!
Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv.

• Moj dnevnik ... Dan 3.
Bila na bazenu, ronila i igrala golf ...
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

• Moj dnevnik ... Dan 4.
Bila sam u kazinu i dobila 110 eura.
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu.
Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

• Moj dnevnik ... Dan 5.
Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu.
Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac.
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila.
Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod!
Ostala sam skamenjena.

• Moj dnevnik ... Dan 6.
Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta!
Tako sam srećna!