VICOTEKA

Policajci u nekom selu videli stado ovaca, pa jedan kaže:
• Ajde da uzmemo jednu ovcu pa je ispečemo.
Kada su izlazili sa pašnjaka, naiđe pastir:
• Vi ste sigurno policajci? - reče pastir.
• Ma nemoj, a kako ti to znaš? - upita policajac.
• Pa od svih ovih ovaca Vi ste izabrali baš šarplaninca. - odbrusi pastir.

Ako si čitavog dana aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konsultuj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

Zatekao Perica oca u intimnom položaju sa sobaricom. Dok se otac vrpoljio pred njim, sin je stajao mirno i zamišljeno ga posmatrao.
• O čemu sad razmišljaš? - upita ga otac.
• Pa, čini mi se da ima još pola sata do zatvaranja radnje u kojoj prodaju bicikle!

Došao Ciga kod doktora:
• Doktore, pomagaj! Ništa ne valja!
• Ne mogu ti sada ništa reći ni pomoći. Prvo moraš da uradiš analize, da vivimo rezultate, pa da vidimo šta je. Da daš krv, mokraću, izmet i spermu na analizu.
• Dobro, doktore! A da ja dam tebi gaće, tu sve ima!

Zašto prasići žmure dok sisaju?
• Sramota ih je što im je keva svinja.

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Mladić je prišao Tomi i zatražio ruku njegove ćerke. Toma je znao da je mladić propalica i da ništa ne zarađuje. Rekao je:
• Ne želim da moja ćerka provede ostatak života sa magarcem!
• Znam, zato i hoću da je oženim - odgovori mladić.

Kako Ciga organizuje orgije?
• Mirno u krugu porodice!

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...