VICOTEKA

Što imaju zajedničko apstinencija i ekonomska kriza?
• I jedna i druga nakon dužeg trajanja jačaju desnicu.

• Šta misliš – pita plavuša drugaricu koja je iskusnija od nje u seksu – kome je prijatnije tokom seksa, muškarcu ili ženi?
• A šta ti misliš, kad tebe svrbi uvo, pa gurneš prst unutra da ga počešeš, kome je bolje, prstu ili uvetu?

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ...
• Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže:
• Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima!
Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže:
• O čemu bi hteli da razgovaramo?
• U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji?
• U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako?
Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče:
• Ne znam kako da to razumem!
• Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Toliko je vruće da se ni sa tuđom ženom ne može spavati.

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu:
• E stari moj, pa to zna svaka budala ...
• Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Negde na selu, svekrva pita snaju:
• Snajka, znaš li ti da upregneš konja?
• Bože majko, ... deset godina sam u braku, znam sve o konjima!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje:
• Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti!
Sin upita:
• A, tajo, ako vidim da svi rade?
• E, onda se skloni da im ne smetaš.