VICOTEKA

Piroćanac priča drugu u školi:
• Deda se razboleo, pa ga ostavili u bolnici. On išao redom od kreveta do kreveta i isključivao ljude sa aparata, da ne stigne veliki račun za struju!

Prva žena na mesecu:
• Hjustone, imamo problem ...
• Šta je problem?
• Nema veze, ... ništa ...
• Reci, šta je problem?
• Ma, ništa!
• Odmah nam reci šta je problem.
• NEĆU!
• Molim te, reci nam šta je problem.
• Znaš ti dobro šta je problem ...

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Ko bude vozio sa više od dva promila alkohola, biće mu oduzet auto. Pešake će verovatno izuvati.

Tri dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže:
• Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, da kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati.
Drugi kaže:
• Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati.
Treći kaže:
• Moj otac je najbrži. On radi u opštini do tri sata, a već u pola tri je kod kuće!

Šta je ironija?
• Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Naučno je dokazano da svi električni aparati rade na beli dim. Kad beli dim izađe iz aparata, on prestaje s radom.