VICOTEKA

Ulazi učiteljica u učionicu, otvara dnevnik i pita:
• Koga nema?
A Perica dobaci:
• Svi ga imamo!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno  napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže:
• Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas.
A Bosanac mu odgovara:
• Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!

Ulazi časna sestra kod starije časne setre i kaže:
• Zamisli časna majko, ja sam išla šumom i naišao je neki gad i silovao me. Šta da radim?
• Ne brini, kćeri, samo idi i pojedi tri limuna.
• Zar će to pomoći?
• Ne, ali će ti bar skinuti taj osmeh s lica!

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na P?
• Papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na O?
• Opet papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na N?
• Nećete verovati, ali opet papričica.

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Kako sponzorša broji do osam?
• X1, A2, M3, A4, X5, X6, Q7, R8!

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka:
• Koliko brzo može da ide?
A seljak mu kaže:
• Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80.
• Kako znaš kad nemaš kilometar sat?
• Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.

• Videla sam ti momka danas ...
• Gde?
• U gradu, ... šeta sa ženom i decom!

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.