Koga nema

Ulazi učiteljica u učionicu, otvara dnevnik i pita: • Koga nema? A Perica dobaci: • Svi ga imamo!

Pita učiteljica: • Perice, zašto juče nisi bio u školi? Perica odgovori: • Izvolite, mama je napisala opravdanje. Učiteljica ponovo pita: • A šta ti je bilo? • Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda: • A bre, Miko, si mi kupio kafu? • Nisam. • Si mi kupio šećer? • Nisam. • Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

Došla prosvetna inspekcija u Pirot i pita učitelja: • Pa kako to učite decu?! Svi pričaju „gi“, „gu“, „ga“. A učitelj odgovori: • Pa ja gi učim, a oni gu ne svataju!

Plavuša za volanom: • Dragi, zakasniću malo, gužva je u saobraćaju, stvorila se kolona ... • Koliko je dugačka kolona? • Ne znam, ja sam prva ...

Ulazi plavuša u apoteku i pita: • Dobar dan, da li imate bromazepam? • Da, a da li imate recept? • Da imam recept, pravila bih ga sama!

Kaže žena mužu: • Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje. • U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu? • Službeni.

Ulazi nastavnica u razred držeci pismene zadatke i ljutito kaže: • Sram vas bilo, deco! Ja vam zadajem temu "Slavne žene sveta" a vi mi tamo pišete o Ceci i nekakvoj Ledi Gaga! Kako se nijedan nije setio da piše recimo o ... Mariji Kiri!?! Na to se deca uzvrpolje, pogledavaju i počnu da se smeju. • Vama je sad i smešno, sram vas bilo! Na to se Perica odvaži, ustane i kaže: • Nastavnice, ne zove se Marija Kiri, nego Maraja Keri!

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita: • Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao. Fata odgovori: • Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno. Mujo je zbunjeno pogleda i upita: • Kako slučajno? Fata krenu da objašnjava: • Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.