Kaznio me tata

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita: • Šta ti je, što si tužan? • Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio. • A šta to nisi uradio? • Domaći.

Šta je plavuša bez mobilnog? • Pička bez veze!

Zaposlila se plavuša kao čistačica u nekom velikom tržnom centru. Šef joj na odlasku kaže: • Nemojte zaboraviti da očistite i pod u liftu! • A, je l' na svakom spratu?

Sede dva Crnogorca ispod drveta. Prolazi tuda Švabo i u čuđenju kaže: • Čuo sam ja da ste vi Crnogorci lenštine, ali nisam mogao da verujem dok nisam to svojim očima video. Ali onome koji je od vas dvojice lenjši daću 1000 €. Skoči jedan i kaže: • Ja sam lenjši , pitaj koga 'oćeš, svi će ti to potvrditi, daj pare. Pogleda Švabo onog drugog i pita ga: • A šta ti kažeš na to? A drugi Crnogorac još uvek ležeći, i ne pomerajajući se, samo malo pomeri ruku, otvori džep i reče: • Turi ođe.

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Odlučila dva pedera da dobiju dete. Našli su ženu koja će da rodi, pomešali svoju spermu i uradili veštačku oplodnju u klinici. Posle 9 meseci rodi im se sin. Otišli su u porodilište da vide sina, a tamo 20 beba i sve plaču, samo se njihov sin smeje. Pederi će: • Vidi, sve bebe plaču a naš sin se jedini smeje, zar to nije super?! Tad naiđe medicinska sestra: • Nemojte se prerano radovati, morate ga čuti kada mu izvučemo cuclu iz guzice!

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Crnogorac se udvara devojci: • Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Jedna krava pita drugu: • Jesi li čula za bolest "kravlje ludilo"? • Ma baš me briga, ja sam pingvin ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.