Hoću bicikl

Gledao mali Perica krišom svoju stariju sestru kako se tušira i vidi kako se mazi po telu i stenje: • Hoću muškarca, hoću muškarca! Drugog dana opet Perica gleda sestru kako se tušira i opet ona: • Hoću muškarca, hoću muškarca ...! Trećeg dana stvarno sa njom pod tušem neki frajer i radi posao. Četvrtog dana se mali Perica tušira, mazi po telu i viče: • Hoću bicikl, hoću bicikl ...

Ulazi majka sa malim Pericom u autobus. Kaže majka Perici: • Kad te kondukter pita koliko imaš godina ti reci šest, jer ti tako neće naplatiti kartu. Nakon dva minuta dolazi kondukter i pita Pericu: • Koliko godina imaš? Perica odgovara: • Imam šest godina. Kondukter ga ponovo upita: • A kada ćeš napuniti sedam godina? A Perica će: • Čim izađem iz autobusa.

Dolazi čovek u crkvu i kaže: • Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca! A ovaj će mu: • Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća? • U Vašingtonu!

Ćaskaju dve glumice: • Imam veliki problem. Večeras idem prvi put sa novim ljubavnikom na sastanak, pa ne znam šta da kažem mužu - žali se jedna! Druga će: • Pa, ... kaži mu istinu - ideš na probu!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu: • Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica. • Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Koji je najprodavaniji poklon za 8. mart u Crnoj Gori? • Aparat za brijanje ...

Gledali Mujo i Fata pornić i nakon što se pojavi obdareni crnac, Mujo reče: • Vidi, Fato, koliki mu je, veći od moga! • Ne da je veći od tvoga, nego tolikog u cijelom Sarajevu nema.

Zašto je Obama pobedio na izborima? • Uzevši u obzir u kakvom stanju je Buš ostavio zemlju, opet su najgori posao uvalili Crncu!

Priča Mujo Hasi: • Prošle noći sam sanjao strašan san. • A šta to? • Sanjao sam da jedem špagete! • Šta je tu, bolan, strašno? • San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...