Poklanjam pudlicu

Poklanjam pudlicu. Zvati od 5 po podne do 10 uveče. Ako se javi ženski glas - odmah spusti slušalicu!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja: • Šta sad da radim, poješće me blam? Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže: • Ma, ni blizu.

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak: • Koji nadimak? - pita Haso. • Urac! - odgovori Mujo. • A, koje mu je pravo ime? • Enis!

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže: • Amerikanci su pre 200 godina imali telefon. Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže: • Rusi su pre 300 godina imali telefon. Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže: • Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!

Zašto žena ne nosi kondom u svojoj torbici? • Pa, dok bi ona našla kondom u torbici, dete bi napunilo tri godine!

Ide pile ulicom i puši cigaru. Naiđe petao i veli: • Mali, ugasi tu cigaru inače ću te tužiti ocu. A pile će: • Zeznuo si se, matori, ja sam iz inkubatora.

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže: • Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno. Komentariše Sosa: • Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo? Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu: • Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena. Komentariše Sosa: • Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade? Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu: • Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata! Komentariše Sosa: • Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo? Lala, znatiželjan, pita prezentatora: • Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom? Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori: • Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom. Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže: • Aha! Je l' čuješ, moja Soso?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja? • Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?