Koje mi uvo zvoni

Mujo i Haso na granici, a u gepeku voze ukradene mobilne telefone. Carinik: • Imate li šta da prijavite za carinjenje? • Ma jok bolan. U tom momentu zazvoni jedan mobilni iz gepeka, a Mujo će, kao iz topa: • Haso, bolan, pogodi koje mi uvo zvoni!?

• Tata, tata, gde se uliva Dunav? • U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan: • Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku! • Joj brate, kol'ko su ti ukrali? • Četrnes' novčanika brate!

Dobio Mujo pilotsku dozvolu pa poveo Hasu helikopterom da razgledaju panoramu grada. Helikopter pao, nađena crna kutija i ustanovljeno je da su poslednje reči izgovorene u kabini glasile: • Mujo, matere ti, gasi taj ventilator, ubi nas promaja!

Imate li sobu? - upita gost ušavši u hotel. • Samo s pogledom na more, ali je skuplja od ostalih. • A ako obećam da neću gledati kroz prozor?

Dođe peder kod lekara i kaže mu: • Doktore, boli me guza ... • A gde Vas tačno boli? • Pa ovde, baš na ulazu ... • E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita: • Recite mi koliko dece imate? • Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro. • Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece. Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku: • Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete? • Pa šefe, ... po prezimenu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara: • Ne krpimo kurtone! Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran: • Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?! • Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Šta označava crna vlas kose na glavi jedne plavuše? • Tračak nade.

Kako se zove seks na podu? • Podjebavanje.