Jeste li svi dobro?

Mujo zove Fatu telefonom: • Ispao mi laptop iz krila sa uključenim Fejsbukom. Joj, kako sam se zabrinuo, jeste li svi dobro?

Učiteljica kaže Perici: • Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš! • Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari. • Iju, pa koja je to SREĆNICA bila? • Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

Šta kaže ljudožder kad vidi trudnicu? • Vidi kinder jaje!

• Zdravo, hoćemo li na kafu? • Ajde, idemo ... • Dobar dan, izvolite ... • Ja ću veliko tamno, točeno! • I ja isto ...

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena: • Ama, čo'če, đe su vam puževi? • Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju. • Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći? • Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”? • Sećam se ... • Eee, danas bi' izašao sa robije ...!

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu. • Iju, Soso, pa šta radiš tu gola? • Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa. • Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina! Otvori Lala orman i počne da nabraja: • Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza: • Jesu li ti mama i tata kod kuće? • Jesu - odgovori mališan. Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara. • Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku. • Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.