VICOTEKA

Upada lopov u autobus i drekne:
• Ruke gore, ovo je pljačka!
Tad se začu Mujo negde iz zadnjeg dela autobusa:
• Ma idi u pizdu materinu, ja mislio kontrola!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ...
• Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum:
• Il' skačeš, il' te svi guzimo!?!
Haso se sav uživio u priču:
• I, jesi l' skak'o?
• Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom.
• Kako se manifestuju?
• Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći?
• A šta bi ste Vi, zapravo, hteli?
• Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet.
• Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

Balkanac nije pravi Balkanac ako u kući nema:
• Punu kutiju hemijskih olovki, od kojih samo jedna radi,
• Punu kesu drugih kesa,
• Kanticu od Eurokrema, punu svinjske masti i
• Daljinski od TV-a, zalepljen selotejpom.

Šta radi devojka između dva Slovenca?
• Smeta!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!