Eto odakle tebi vuče promaja

Prva bračna noć, Mujo sa Fatom u spavaćoj sobi, Mujo na jednom, a Fata na drugom krevetu. Vidi Fata koliko je sati i reče: • Mujo, meni hladno, mogu li doć kod tebe da mi griješ leđa? • Možeš! I okrene ti on Fati leđa da se grije. Na to će Fata: • Mujo, hladno mi po grudima. A Mujo ti onako ležeći, okrenutih leđa, protrlja Fati grudi da ih ugrije. Dojadilo Fati više i kaže ona Muji: • Ama Mujo, jebem te mutava, imam ja neku rupu među nogama. • Pa, eto, odakle tebi vuče promaja!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji: • Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna. • Ne znam šta? • Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ... • I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga. • Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže: • Nisu me uzidali! Cement kaže: • Nisam dobro bio zamešan! Armatura će na to ležerno: • Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Pita mali Perica tatu: • Tata, tata, šta to mama ima između nogu? • Raj, sine, raj! • A ti, tata, šta ti imaš između nogu? • Ja imam ključ za raj. Na to će Perica: • Tata, moraš pod hitno da promenis ključ, komšija ga već iskopirao.

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori? • Radovi na putu!

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike: • Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi? • Izražena ramena i pozu, učiteljice. • Ivice, šta ti vidiš? • Sise, učiteljice. • Izlazi napolje, sram te bilo! • Perice, ti? • Izlazim, izlazim ...

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Ulazi Mujo u kuću i javlja se Fati: • Ćao, Fato! Ona pobesni: • Samo to imaš da kažeš? Otišao si po hleb pre tri dana! • Sranje! Hleb! Odmah se vraćam!

Prodaje Ciga na ulici kaiševe: • Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!