Kako sam pozvonio

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove: • Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari". I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita: • Koj' si mi sad pa ti? • Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove. • Kako to? • Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama. • A "one stvari" - pita ona. • A šta misliš, kako sam pozvonio?

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ... • Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja? • Džabe, za nas ribice to ne važi!

Momak i devojka u krevetu: • Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka. • Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita: • Ko je? • Policija. • Šta hoćete? • Malo da popričamo. • Kol`ko vas ima? • Dvojica. • Pa popričajte.

U pola noći: • Pa gde si sad pošla? • Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla. • Aha, ponesi i meni jedno parče!

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita: • Zašto ne pišeš, Perice? • Pa, čekam sekretaricu.

Ulazi otmena dama u autobus i pita šofera: • Koliko košta karta za ovaj svinjac? • 100 dinara po krmači - odbrusi šofer.

Ulazi časna sestra kod starije časne setre i kaže: • Zamisli časna majko, ja sam išla šumom i naišao je neki gad i silovao me. Šta da radim? • Ne brini, kćeri, samo idi i pojedi tri limuna. • Zar će to pomoći? • Ne, ali će ti bar skinuti taj osmeh s lica!

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!