Kako sam pozvonio

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove: • Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari". I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita: • Koj' si mi sad pa ti? • Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove. • Kako to? • Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama. • A "one stvari" - pita ona. • A šta misliš, kako sam pozvonio?

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita: • Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste? Kćer je zagrli: • Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ide Lala ulicom, ispod oka mu golema modrica. Sretne ga Spira, pa ga pita: • Ta, šta ti se to dogodilo? • Zviznula me Sosa! • Ta, čime tako krvnički? • Paprikom! • Ta nemoj me zajebavati, ne može ti njome nadenuti tolku šljivu. Kaka je to paprika? • Konzervirana!

Zaustavi policajac vozilo i kaže vozaču: • Pijan si. • Nisam. - odgovori čovek. Policajac kaže: • Crvene su ti oči. A vozač će: • Pa, ako ćemo da se vređamo, i tebi su klempave uši.

Razbolela se Ciganka i odvede je Ciga kod doktora. Doktor je odmeri i zamoli Cigu da izađe iz ordinacije, a potom opali Ciganku. Posle par nedelja sretnu se doktor i Ciga i upita doktor Cigu: • Kako ti je žena. Ciga mu odgovori: • Odlično je doktore, ali mi se otac razboleo i umro. • Zašto ga nisi doveo kod mene? • Ma, ne vredi doktore, jebali smo ga i brat i ja, nije pomoglo.

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu: • Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru? • Velkom - odgovori Fata. Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo: • Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka? • Pa jedno - kaže Fata. • Pa kako jedno, bona, koje je to slovo? • Pa, vel'ko M!

Razgovaraju dve plavuše: • A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to? • Ne znam. • Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita: • Je li, Fato, gde su dlačice? Fata ćuti. Opet će Haso: • Je li, bre, Fato, gde su dlačice?! Na to će Fata: • Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

Pita muškarac Boga: • Bože zašto mi dade ovako lepu ženu? Bog odgovori: • Da bi je voleo. • A zašto je tako glupa? Bog mu odgovori: • Da bi ona tebe volela!

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita: • O`š povesti i mene? • Mani me se, neću! • Ta, povezi me, makar u šaragama ... • Luda ženo, neću. I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče: • A lepo me molila da je povedem!