Ženo, pakuj se

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže: • Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou! • Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu? • Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Kako se zove boginja reume? • Koštana.

• Dugo ste ribolovac? • Već 10 godina. • I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize? • Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

Kada ti sreća okrene leđa, možda samo želi da je raskopčaš.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno: • Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke. Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno: • Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu: • Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu! Konobarica odgovori: • Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Pala plavuša sa zgrade u kamion pun banana pa kaže: • Polako, polako, momci, svi ćete doći na red!

Dolazi muž kući i kaže ženi: • Kupio sam ti kafetin! • Šta će mi, ne boli me glava? • Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

• Doktore, kada ćete znati šta mi je? • Sutra, ... posle obdukcije.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...