VICOTEKA

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže:
• Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou!
• Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu?
• Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Navalio pijani Milojko na konobaricu da se uda za njega:
• Neću, jer kad se otrezniš, predomislićeš se.
• Evo, kunem se, neću se otrezniti.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Pita nastavnica đake:
• Ima li nekoga kome ovo nije jasno?
Perica kaže:
• Meni nastavnice.
Nastavnica mu kaže:
• Pa trebao si da slušaš.
Perica joj odbrusi:
• Marš u pizdu materinu!
Nastavnica se iznenadi:
• Šta si to rekao?
Perica će lukavo:
• Pa trebala si da slušaš.

Izdajem sobu sa pogledom kroz prozor.

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Čak Noris pije aflatoksin sa 0.05 miligrama mleka!

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...